Analne zlezde

Analne zlezde hemoroidi pasa

Naravno, ne radi se uistinu o hemoroidima pasa, ali rasprostranjenost i ucestalost oboljenja analnih zlezda moze se uporediti sa ovim neprijatnim oboljenjem kod ljudi koje u narodu zovu-suljevi. Analne zlezde kako im samo ime kaze nalaze se uz sam rektum. Naime njihovo izvodni kanali pocinju ili se zavrsavaju odmah uz anus sa njegove leve i desne strane. Od ulaznog otvora, kanali odlaze u dubinu tkiva od 1 do 3cm. u zavisnosti od velicine psa, a zatim se sire u okruglasti mesak. Svaki sa svoje strane, pretvarajuci se u pravu zlezdu.

Probajte da zamislite staklenu posudu koja je u svojoj bazi okrugla a zatim se zavrsava sa dugackim vratom, onakvu kakvu najcesce koriste hemicari i farmaceuti pri istrazivanju i spravljanju lekova, pa sve ovo umanjite nekoliko desetina puta i dobicete viziju kako izgleda jedna analna zlezda psa ili macke koja svojom duzinom lezi uz sam rektum.
U unutrasnjosti meska jednog dela izvodnog kanala (onog koji je najblizi mesku) nalazi se masa sitnih zlezda koje izlivaju svoje produkte metabolizma u lumen meska i kanala. Fizioloski gledano analne zlezde bi trebalo da se prazne same od sebe ili pod pritiskom fecesa kada zivotinja defecira.
Na zalost fiziologija cesto prelazi u patologiju ovakvo praznjenje kod pasa se veoma retko desava. Sadrzaj zlezda ostaje u njoj pa jos uz prisustvo bakterja odnosno njihovog prodiranja u unutrasnjost zlezde nije tesko zakljuciti da ce doci do jednog neprijatnog i bolnog procesa koji muci nase kucne ljubimce.

Koji psi oboljevaju od analnih zlezda?

Sekretorni potencijali analnih zlezda variraju od jedinke od jedinke. Smatra se da muzjaci imaju izrazeniju sekreciju od zenki, takodje se smatra da zenke nakon estralnog ciklusa imaju izrazeniju sekreciju ovih zlezdi ako nisu uparene. Psi koji proizvode vecu kolicinu ovog sekreta, gusce kondenzacije pa jos poseduju anatomski uze izvodne kanale imaju sasvim realne sanse da cesce oboljevaju od bolesti vezanih za analne zlezde.
Gledajuci velicinu psa predispoziciju oboljenja imaju manji ljubimci, u prvom redu, pudle, pekinezeri, patuljasti pincevi, civave i mali mesanci. Ovo nikako nije pravilo, ali praksa i iskustvo su pokazali da cesti pacijenti sa ovim problemom mogu biti i nemacki ovcari, veliki snauceri, seteri, labradori, rotvajleri....Jenostvan odgovor na gore postavljeno pitanje mogao bi biti-svaki pas ima realne sanse da bar jednom u svom zivotu a cesto i vise puta ima zdravstvenih problema sa analnim zlezdama.

Koji cinioci dovode do oboljenja analnih zlezda?

Ima ih vise. Ozbiljnije proucavanje ove problematike kod pasa izdvojilo je tri cinioca kao najdominantnija.
1. Genetika-u slucaju da su preci psa kog posmatramo imali ovo oboljenje bilo sa majcine ili oceve strane, ili pak obostrano, takav pas ce sa 80% takodje oboleti.
2. Kondicija-pas koji se stalno krece i prelazi po nekoliko kilometara dnevno koji je agilan ima mnogo manje sanse da oboli u odnosu na psa koji ima svoj kucni kutak i jedinu zelju da ode do cinije sa hranom te se vrati na spavanje ili dremanje, tek povremeno biude izveden kako bi obavio svoje fiziloloske potrebe a zatim nazad-kuci.
3. Ishrana-pas mora i treba da se hrani tako da mu stolica bude cvrsta kompaktna ali da zivotinji ipak ne predstavlja problem prilikom defekacije. Ovakvu stolicu najcesce imaju psi koji jedu kupovnu hranu. Izmet prilikom izlazka iz rektuma pritiska analne zlezde a samim tim ih i prazni.

Koja su oboljenja ovih zlezda?

Na prvom mestu je IMPAKCIJA (impactio-prepunjenost, zbijenost, nabijenost) analnih zlezda koja je najcesce oboljenje kod pasa. Radi se o prepunjenosti zlezda njihovom sadrzajem i nemogucnosti njihovog praznjenja najcesce usled zacepljenja izvodnih kanala. Sadrzaj koji se nalazi u lumenu je najcesce tecne konzistencije, sa partikulama velicine zrna peska ili nesto vece.
Sledece oboljenje je BURSITIS ili SACULITIS (sakulitis) kako ga mnogi vec zovu. Bursitis je rec latinskog porekla ipredstavlja zapaljenski proces unutar zlezde koja obavlja lucenje. Ovo je tezi stepen oboljenja u odnosu na prethodni i svakako bolniji za zivotinju sadrzaj je gust sa primesama gnoja ili potpuno gnojav i neprijatnog mirisa. U poodmaklim stadijumima primecuje se i prisustvo krvi tokom terapije.
Sledece oboljenje ili preciznije treci stadijum napredovanja bolesti jeste ABSEC (ograniceno nagomilavanje gnoja u nekom tkivu ili tkivnom medju prostoru). Sadrzaj koji se dugo nalazi u analnim zlezdama neretko usled nemogucnosti izlaska kroz prirodno postojeci kanal sam sebi otvori kanal-fistulu-ispod same zlezde. Vlasnici u takvim slucajevima najcesce primecuju ranu pored ili ispod anusa iz koje se cedi gust sadrzaj ostrog neprijatnog mirisa. Zivotinja cesto ne dozvoljava ja joj se dotakne rep jer je sela parinerna regija vrlo bolna.
Cetvrti i najtezi stadijum je NEOPLAZIJA nastala u analnim zlezdama. Prosto receno, radi se o tumoru analnih zlezda-adenokarcinomu. Vereinari prilikom terapije nemaju mogucnost ekspresije obolele zlezde niti je moguce prodreti u nju kanilom putem izvodnog kanala.

Klinicki znaci oboljenja?

Za impakciju je kaakteristicno da pas vuce ili povlaci zadnjicu po zemlji ili drugoj podlozi pokusavajuci na taj nacin da isprazni analne zlezde. Celjustima pokusava da dohvati rep i pripadajucu regiju ili grize koren repa u perinealnoj regijipri samom zavrsetku ledja i korenu repa moze nastati vlazan dermatitis sa proredjenjem dlake koji je bolan na dodir. Zivotinja cesto ne seda normalno, vec to radi asimetricno, na jedan ili drugi kuk, zbog prisutnog bola.
Bol je jos veci i izrazeniji kada je u pitanju bursitis. Ostecenja koze i dlake se mogu prosiriti i na okolinu moguca je cak i pojava rana. Pas menja rapolozenje ne zeli da se igra i ne komunicira sa vlasnikom i ukucanima kao pre bolesti. Prilikom pregleda uocava se lagan otok i temperiranost analne regije uz prisustvo neprijatnog mirisa karakteristicnog za sadrzaj analnih zlezda.
Absec sa fistulom predstavlja vrhunac bursitisa ako moze tako da se kaze. Novinu cini novostvorena rana ispod anusa. Najcesce je nepravilnog kruznogoblika, velicine zrna bibera do zrna pasulja a ponekad i veca.

Dijagnoza i terapija?

Konacnu dijagnozu oboljenja analnih zlezda daje veterinar. On treba da ustanovi i koji oblik oboljenja je u pitanju. Na osnovu svega navedenog primenjuje se i adekvatna terapija.
Terapija impakcije u njenim laksim oblicima zasniva se u manuelnoj ekspresiji zlezda uz pripadajucu terapiju injekcijama.Tezi oblici imaju i slozeniji terapijski postupak. On se zasniva na lavazi sadrzaja analnih zlezdi koji je cesto gust i ne moze se lako istisnuti rukom. Lavaza se vrsi specijalnom tupom iglom i spricem u kojem se nalazi tecnost za ispiranje zlezdi. Nakon lavaze se radi ekspresija i na kraju terapija koju veterinar samo odredjuje u datom momentu. Terapija bursitisa je slicna kao i kod tezeg oblika impakcije s tom razlikom sto se lavaza ponavlja nekoliko dana uzastopce.
Apsec takodje podleze lavazi. Ispiranje treba vrsiti kroz ottvor prirodnog kanala, tako da se pod silom pritiska ispira cela zlezda od ulaza opd otvora fistule. Ukoliko to nije moguce lavaza se radi kroz otvor abseca. Ispiranje se vrsi sve do momenta ciste i nepromenjene tecnosti koju aplikujemo u zlezdu. Fistularne rane se ne siju.
Teski i ucestali oblici bursitisa i abseca kod odredjenog pacijenta, navode veterinara da donese odluku i o operativnom zahvatu, odnosno uklanjanju analnih zlezda operativnim putem. Ovo se odnosi i kada je u pitanju adenokarcinom.